O neosetljivosti

Potpuni izostanak svake osetljivosti, jedan oblik savršene neosetljivosti  jedini je osnov i jedino plodno tlo u kojem se seje i iz kojeg raste svako nasilje.

Neosetljivost daje legitimitet i zlu i nasilju i nepravdi među ljudima.

Od neosetljivosti se uvek može praviti politika i - stalno se i pravi.

I najgore od svega - neosetljivost je temelj u kom se razvija i raste volja da se rugaš tuđoj nevolji, da te veseli zlo i nasilje koje se, organizovano ili ne - nekako događa drugima.

I u tome je najotrovnija i najzavodljivija klopka neosetljivosti - nevolje, naime, putuju, kao mečke, od vrata do vrata.

Neosetljivost je udobna, ugodna, topla, poklanja iluziju nedodirljivosti i izuzetnosti i izuzetno pogoduje samozadovoljstvu ispraznog pametovanja o tome kako su žrtve nasilja i žrtve zla u stvari same svemu tome krive, ili bivajući na pogrešnom mestu u pogrešno vreme ili čineći pogrešne stvari, najčešće govoreći o sopstvenoj osetljivosti na bilo šta, uključujući empatiju za tuđe nevolje, za tuđe nesreće ili dižući glas protiv očiglednog, a neosetljivošću legitimisanog nasilja.

Neosetljivost je poslednje utočište kukavica koji niti se usuđuju da išta osete, niti se usuđuju da sami sebe pitaju odakle im sva ta volja za prezirom, cinizmom, potpunim slepilom za očigledno zlo i nasilje koje se, podržano ukupnom  neosetljivošu, rutinski događa.

I može se čak meriti porast ukupne neosetljivost u nekom društvu, u nekoj maloj ili velikoj zajednici, jer ona uvek raste eksponencijalno dok linearno opada ukupna količina dobronamernog humora u istoj toj zajednici, dok linearno nestaje legitimitet osetljivih koji umeju da nađu "smešnu stranu svega".

Neosetljivost je stanje, a osetljivost incident i kada se broj tih i takvih incidenata smanji ispod neophodnog minimuma, tada neosetljivost postaje neosetljiva i na sebe samu ...