ŽONGLIRANJE (razno)

Žongliranje je jedna od onih drevnih ljudskih veština koje, očarani i zadivljeni, pratimo posmatrajući cirkuske predstave, filmove, pozorišne predstave, ulične umetnike ili ponekad čak i prodavce "sladoleda u kuglama" koji svoje kupce zabavljaju "žonglerskim umećem" bacanjem kugli u vazduh, pre nego što ih "uhvate" u kornet, našim čulima na radost.

Sama reč "žonglirati, žongliranje" znači:
- "vešto manipulisati, igrati se, kontrolisati više od tri objekta, ista ili razna" -.
Svima su poznate loptice, tanjiri, štapići, trake, .....šta god mašti žonglera padne na pamet da kontroliše rukama, nogama, glavom ili bilo kojim delom tela, gledaoscima na radost, gravitaciji uprkos.

O poreklu reči se kaže:

"The word juggling derives from the Middle English jogelen to entertain by performing tricks, in turn from the French jongleur and the Old French jogler. There is also the Late Latin form joculare of Latin joculari, meaning to jest."Juggling" has come to mean, colloquially, any activity which requires a constant refocusing of one's attention from an overall goal to multiple subsidiary tasks, for example "Juggling Work and Family", the title of a PBS documentary, This colloquial meaning is similar to the non-computer use of the word multitasking."

I to značenje "o bilo kojoj aktivnosti koja zahteva neprestanu pažnju i koncentraciju i na ukupan cilj i na pojedinačne zadatke koji vode do cilja", to me je (usred jednog rutinskog, nevažnog, skroz konvencionalnog razgovora) podsetilo - koliko i kako svi mi ustvari "žongliramo" sve i svašta, koliko veština ulažemo da bi nam se dani odvijali i tekli, koliko napora ponekad trošimo uskađujući tokom dana, meseca, godina, tokom celog života, (verovatno), sve ono što nam je važno, potrebno ili je neophodno da se događa nama samima ili nekim drugima koji su nam bliski ili kojima smo potrebni.

Svi svetski artisti - žongleri (uključujući fantastične kineske!) verovatno nam ponekad nisu ravni u poređenju sa našim sopstvenim veštinama da "izžongliramo" NAŠE poslove, htenja, obaveze, želje, novac, planove, emocije, raspoloženja, potrebna znanja, rokove za zadatke koje moramo obaviti i još tuštaitma svakoraznih stvari koje svako od nas obavlja čim jutrom otvori oči.

I mislim da ima nešto čime je najteže "žonglirati" - sopstvene čežnje, žudnje i snove, sopstvene najdublje emocije koje češće potiskujemo nego što sa njima usuđujemo da "žongliramo". Može se "žonglerski rukovati" svim i svačim za šta moramo imati veština i znanja u rukama i glavi, ali pre ili kasnije, nastaje trenutak kad sve veštine prestaju i kad čežnja za nečim, nekim, za događajem, mestom ili drugim ljudskim bićem prevlada potpuno i izbriše sve stečene žonglerske veštine koje nam inače omogućavaju svakodnevno življenje.

Dragoceni trenuci, ako se ja pitam, čarobni trenuci kojima se treba potpuno prepustiti. Zato što daju svežinu i snagu da se, kad prođu (i ako prođu, a oni pravi ne prolaze, ne prolaze i ne prolaze nikad...) sa još više veština nastavi "žongliranje" svakodnevice.

Ponekad mi se učini da se svo "umeće življenja" može svesti na to koliko smo dobri "žongleri" u svakodnevici, ili još važnije koliko i kako uspevamo da odolimo i "žongliranju" sopstvenih čežnji. Da ih pustimo da budu i da nas imaju.