Najbolja osobina budućnosti je što je potpuno - neizvesna, ma šta god ko mislio o tome, sada, ma šta god ko planirao da mu/joj se dogodi kao izvesnost.
I ta neizvesnost je jedino što doživljavamo kao - budućnost, kad počne ostvarivanje naših "planova za budućnost" mi je doživljavamo kao već jednom proživljenu realnost, ali nepredvidljivi događaji su ono što nam, oduzimajući sigurnost i izvesnost, stvarno pokazuje "pravo lice budućnosti".
I ta potpuna nepredvidljivost budućnosti je ponekad ljudima i jedina uteha. Sve ostalo su samo naše nade, očekivanja, snatrenja i sanjarenja o tome da samo za nas, negde u budućnosti, postoje čuda od ljudi i čuda od događaja, Postoji samo čežnja, budućnosti nema.
I sve naše "sigurnosne brave" služe da sami sebi otežamo "iskorak" u budućnost, a retko (ili nikako) da osiguramo da nam, u naš život, može ući samo budućnost koju priželjkujemo i koja nam se čini "izvesnom".
A sasvim neizvesni i nepredvidljivi događaji uvek naiđu, (kad se njima prohte), provale sve naše sigurnosne brave, nahrupe, kao ogroman talas zbrišu sve naše bedeme, kapije, sigurne prolaze i utabane staze i ostave brisani prostor kojim samo šibaju silni vetrovi, orkanskom jačinom potpune neizvesnosti.
I onda sve moramo - ispočetka...brave, bedeme, staze, sigurnosne prolaze, utočišta, planove, sanjanje izvesnosti...do novog talasa.
Neprestano dodavanje svih boja čežnje u bezbojan i nevidljiv prostor naše budućnosti.
No comments:
Post a Comment