RANJIVI KAKVI JESMO

Brene Brown je profesorka iz Hjustona, već deset godina istražuje društvene veze, istražuje razloga, načine i motive kojima stvaramo naše veze i isto toliko dugo ostaje zapitana nad razlozima našeg stida, nesigurnosti, saosećanja, strahova i osujećenosti pri raznim poduhvatima koje preduzimamo u životu, od kojih ona najvažnijim smatra samu suštinu našeg života u zajednicama (manim ili većim) - stvaranje veza među ljudima, raznih veza.

Brene Brown je svoje desetogodišnje istraživanje posvetila sledećim pitanjima:

"How do we learn to embrace our vulnerabilities and imperfections so that we can engage in our lives from a place of authenticity and worthiness? How do we cultivate the courage, compassion, and connection that we need to recognize that we are enough – that we are worthy of love, belonging, and joy?"

Kako učimo da prigrlimo, da prihvatimo svoju sopstvenu ranjivost, tako da možemo voditi svoj život (i komunicirati sa drugima) prihvatajući sebe baš onakvim kakvim smo, smatrajući se vrednim, bivajući pomiren sa svim svojim manama i vrlinama, sklonostima i navikama, onim što drugi misle o nama i onim što sami o sebi mislimo? Kako negujemo svoju hrabrost, volju za saosećanjem, želju za vezama, uz negovanje svesti da je u nama svega sasvim dovoljno, svega dovoljno na samo naš način čime se možemo "pokazati svetu" i sasvim sigurno znati da smo vredni ljubavi, pripadanja nekome ili nečemu, da smo vredni radosti? Kako da živimo bez uobičajene osujećenosti, straha od sopstvene nesavršenosti i neprekidne strepnje da ono što pokazujemo svetu nije najbolje od nas što u nama postoji?

Brene Brown svoje teorije iznosi uz snažan, strastan, iskren i dubok lični ton i to celoj njenoj naučnoj hipotezi daje jedan poseban ton, daje šansu da se, slušajući je, jasno uoči sva teskoba koju istraživač ima pokušavajući da zadrži "naučnu odmaknutost" od podataka sopstvenog istraživačkog rada koji (ipak) neprekidno i duboko menjaju i njene sopstvene svetonazore o ljudima, o društvenim vezama, o svemu što ljudi proživljavaju pokušavajući da se ostvare i samoostvare.

I ta iskrenost je, verovatno, najbolja poruka njenog istraživanja, očiti dokaz kako neki ljudi zaista žive sopstvene teorije - ona je izdala knjigu sa hipotezom o "Wholeheartedness", ("živeti celim srcem") o načinu da se u komunikacije sa drugima stupa ne skrivajući svoje prave porive, svoje motive ili želje i istovremeno o načinima da se tako živi i sam sa sobom - prihvatajući se, smatrajući sebe vrednim takvim kakvi smo, ali ne prestajući sa naporima da se sve što može učini boljim, tako da se "ne stidimo" onoga što se promeniti ne može.




 Brene Brown posebno ističe svu dragocenost naše neprekidne i stalno prisutne i postojeće - ranjivosti, kad je stvaranje veza u pitanju. I sugeriše sasvim jednostavnu stvar - "ranjivi smo, pa smo ranjivi, pa šta? svi naši pokušaji da u veze stupamo s garancijama da nećemo osetiti koliko smo ranjivi, unapred su osuđeni na neuspeh, jer je sposobnost da budemo ranjivi taman toliko neraskidiv i neodvojiv deo nas, koliko i potreba da u veze stupamo i da najvrednijim delom svog života smatramo veze koje nam donose radost i ispunjenje, pa tako nema ničeg prirodnijeg nego prihvatiti sopstvenu ranjivost, odreći se imperativa da veze moraju biti "savršene", da su veze pogrešne ako se u njima ispolji naša ranjivost, da ih treba prekidati ako se u toj uzajamnosti veze javljaju neotklonjivi nesporazumi nastali iz međusobnih pokušaja da - od sopstvenih ranjivosti pobegnemo u svet savršenih veza koji ne postoji"

I - slušajući Brene Brown, ili čitajući njene knjige, teško uspevate a da se ne zapitate "pa, zašto je ovo nauka? zašto ona ovo zove naučnim istraživanjem? šta ima u njenim radovima što ljudi, spontano, već ne znaju (ili bar ne slute) otkad ih je i otkad u veze stupaju? zašto je sve to potrebno dokazivati naučnim metodama istraživanja?"

Zato da se može  proveravati, zato da se može sumnjati i osporavati, podvrgavati debati, uspostavljati drugačije hipoteze o tome zašto mi ljudi imamo neprestanu u neutaživu potrebu stvaranja veza i kako to činimo po uvreženim društvenim modelima,  a kako bismo možda mogli da činimo ako poverujemo da je Brene Brown u pravu sa svojim teorijama. I zato da bismo sami sa sobom mogli da provervimo ima li išta od ponašanja koja ona opisuje - u našem sopstvenom ponašanju.

Dakle - vredno i čitanja i slušanja, bez obzira na to kakav ćemo lični stav imati o njenom istraživačkom radu i da li će kod nas probuditi i neka druga interesovanja ili nas dotaći svojom iskrenošću.
Tražeći nekakvu dobru ilustraciju za sve i svašta od istraživačkog rada Brene Brown, mislim da sam našla najbolju moguću:

- ova preslatka beba prikazuje (meni beskrajno smešno) ono što mnogi od nas čine i kao sasvim odrasli ljudi veći deo svog života - vidiš šta ti treba, znaš otprilike šta treba da uradiš da bi dosegao sve ono što ti treba i - ne uspevaš, jer je način na koji to radiš - pograšan...

A sve nam je, stvarno, na dohvat ruke, sve što nam treba je "kao na dlanu pred nama"  i ponekad samo od nas zavisi - šta ćemo ili koga dosegnuti ili čega ili koga ćemo se - lišiti...