OSMI SMRTNI GREH ili REVOLUCIJA?

ili (još jasnije):

- kako je za poslednjih sedam dana (u prvoj nedelji decembra 2010.) stvoren jedan svet u kojem nema dana za odmor i u kojem je počinjen - osmi, do sada nezapisan greh - greh nekontrolisane informacije.

Svet poslednjih sedam dana svedoči jednom događaju, po prvi put u svojoj istoriji, događaju koji je očevidan dokaz velikog postignuća tehnologije naše civilizacije:
- postigli smo maksimalnu brzinu protoka i razmena informacija
(stvar tehnologije, fizičari i ini znaju da je brzina kojom bilo kakva informaciaj može stići od jednog do drugog mesta takva da se kreće ograničeno velikom brzinom - najveća moguća je brzina svetlosti, svi ostali "nosioci" informacija kreću se brzinom manjom od te, i takvim "sporim" informacijama sko komunicirali hiljadama godina, sve do XX veka, veka koji je brzinu razmene informacija doveo do maksimuma)

Tim maksimalnim protokom informacija za proteklih sedam dana, videli smo kako drugačije izgleda ukupna stvarnost u trenutku kada smo ovladali tehnologijama koje nam omogućavaju da (s ljudske tačke gledišta) skoro istovremeno - SVI SAZNAMO SVE O SVEMU (ili bar mislimo, odnosno imamo percepciju o UKUPNOM saznavanju, SVEGA O SVEMU, što izađe na isto).
Događaj kojim je stvoren taj svet je (naravno) odluka WikiLeaks-a i Assange-a da medijima širom sveta ponude i na svojim internet stranicama objave diplomatske depeše koje su decenijama razmenjivane između vlade USA i njihovih ambasada širom sveta.
I za stvaranje tog novog sveta potpuno je nebitno ŠTA u svim tim depešama piše, njihov sadržaj, sam po sebi, neće ni na koji način promeniti svet, ono što je stvorilo nove okolnosti je da su OBJAVLJENE, a NISU predviđene da ikada i igde BUDU objavljene i da se to desilo - skoro TRENUTNO.
Kontekst novog sveta u kojem nakon tog događaja svi živimo je (manje-više) sledeći:
- nastala je neverovatna "dilema" čiji je sadržaj : hoćemo li živeti u svetu u kojem je moguća bilo kakva kontrola informacija ili ćemo - "ukinuti" internet
Sedam dana je bilo potrebno da se dogode skoro sve reakcije na činjenicu da su (IPAK) objavljene informacije koje su svi smatrali sigurnim od objavljivanja, sedam dana u kojima je svako od zainteresovanih strana načinio bar jedan pogrešan potez iz kojeg su onda, sledili i drugi pogrešni potezi, ne zato što je sadržaj informacija "potresao svet" , već zato što skoro niko nije očekivao da će informacije, same po sebi, takvom brzinom - dopreti do svih.
Tako je stvoren kontekst u kojem je ceo događaj od jednih proglašen "osmim smrtinm grehom" (sa kaznama koje grešnima sleduju), a od drugih "revolucijom i borbom za javnost, za istinu, za odgovornost".
I - šta će se dalje dešavati?
Ko će objaviti prvi sledeći potez u ovom novom svetu u kojem je nemoguće sačuvati bilo kakvu tajnu ili kontrolisati bilo kakvu informaciju ili sprečiti i smanjiti brzinu kojom će se (i su se) informacije razmenjivale između ljudi?
Ko će prvi reći da je u toku svojevrsno "pregrupisavanje" na terenu svih onih koji znaju da je "moć" informacije izuzetna, da informacije vladaju svetom (i oduvek su vladale) i da svako onaj ko ima "višak" informacija ima nenadoknadivu prednost nad svima drugima koji te informacije - ne poseduju uopšte?
Stupamo li u svet u kojem će "informacija biti nešto najpravednije raspodeljeno među ljudima" jer će SVI IMATI SVE, dostupno i pri najvećoj mogućoj brzini?
Ili stupamo u svet u kojem će se množiti regulacije, propisi i zabrane za "promet" informacija internetom, svet u kojem će internet (kakav poznajemo i volimo) biti zamenjen sredstvom komunikacije koji će samo "ličiti" na slobodu razmene informacija kakvu smo do sada imali?

Na paradoksalan način, ovaj novi kontekst, novi svet koji je stvoren za poslednjih sedam dana, načinjen je po modelu na onaj "knjiški", stari koji kaže "u početku beše reč...". I reč beše sa interneta.
Šta je doneo sam sadržaj depeša i dokumenata koji nam tako, "sa interneta stigoše"?
Šta smo saznalo, osim da postoji sredstvo i način da se, trenutno, SAZNA SVE, uvek?
Manje-više, saznali smo da premalo licemerja u politici uništava ljude (i koji se politikom bave i raznih drugih), a da previše licemerja u politici - uništava politiku.
A ljudi BEZ licemerja - ne mogu, nikako. Niti su kada mogli.
Manje-više, saznali smo takođe, da je princip "slušaj šta govorim, ne gledaj šta radim", neodvojiv deo komunikacije, čime god se ljudi bavili.
Manje-više, saznali smo takođe da zvanični, offline mediji mogu i smeju sve ono što nezvanični, bilo-ko-i-bilo-koji online stvaraoci (ili prenosioci) informacija - nikako ne smeju.
Osvojena "sloboda štampe" pre više decenija ostaje (skoro) neokrnjena ovim novim sedmodnevnim svetom objavljivanja "neobjavljivog", ali se svi ovi drugi, svi koji su samo "online", pojedinci ili udruženi, imaju tek izboriti za sebe istu tu i istu takvu slobodu.
Oni čine "osmi smrtni greh" koji se, isti takav učinjen, zvaničnim medijima - oprašta i podrazumeva.
Koliko je to licemerno? A sasvim očigledno i verovatno neminovno (ne znam baš da li je i neophodno).

Sve u svemu, šta se dogodilo za poslednjih sedma dana, kakav novi kontekst je stvoren (ili se stvara) ?
1. Jedna "namerno" tajna, prilično "netransparentna" organizacija WikiLeaks i samo jedan čovek (bar prema javnosti, samo jedan je Assange) objavljuju borbu za "istinu, odgovornost i transparentnost", informacijama koje nisu predviđene da stvarno - budu informacije i to se dešava internetom, odnosno - skoro brzinom svetlosti dopire do svih
2. Reakcije na taj događaj išle su od "na smrt!" do "živeo!"
3. Internet postaje poprište "hacktivism-a", "padaju" razne stranice, "izriču se" zabrane, kreira se virtualni pokret koji - blokira SVE informacije i sajtove kojima neki drugi žele blokirati SVE DRUGE informacije i sajtovi (msleeeeem...), koji predstavlja svojevrsnu pretnju svima onima koji bi se usudili da učine bilo kakav čin "internetske odmazde" prema onima koji su počinili "osmi smrtni greh" objavljivanja neobjavljivog.
4. Ljudi se, izgleda, ipak nisu dogovorili o tome da je internet - opšte dobro. I trenutno smo u fazi u kojoj je "sve dozvoljeno" jer svako ima svoj "sveti cilj" kada je internet u pitanju i kod svakoga postoji jasan i "van svake sumnje" odgovor da je ONAJ DRUGI počino osmi smrtni greh, neoprostiv, greh pri kome se nečijom informacijom rukuje sasvim slobodno i bez izričite dozvole ili bilo kakve kontrole.

Malo me brine naša ljudska sklonost da - ubijamo glasnike koji nam donose loše vesti ili vesti koje ne razumemo. Jer u celom ovom slučaju - glasnik NIJE ljudsko biće, glasnik je - INTERNET.
Možda je ovaj "svet stvoren za sedma dana", odnosno novi kontekst u koji je za proteklih sedam dana stavljena MOĆ INFORMACIJE, samo vreme sasvim pogodno da se (kao ljudi) dogovorimo o tome da je internet opšte dobro, možda je vreme da donesemo svojevrsnu "Deklaraciju o internetu", kao svojevremeno i razne druge deklaracije koje su se bavile slobodama ljudi, jer je o tome ustvari reč.
Dakle, u toj (nekakvoj i takvoj) "Deklaraciji o internetu", prva rečenica bi bila:

"Internet je opšte ljudsko dobro, pravo na korišćenje interneta pripada svim ljudima jednako, ono je jedno od ljudskih prava i protok informacija koje nisu predmet izričitih zabrana je - slobodan"

Pa bi posle toga, kao i u svakoj drugoj deklaraciji, sledile (vrlo oprezne) rečenice o "međama ljudske slobode" na internetu, od već postojećih (kojima se zabranjuje i kažnjava objavljivanje nekih vrsta sadržaja, svima znanih kao - kriminal) do promocije komunikacije kao ljudskog prava.
Možda grešim (ili se nadam da grešim), ali mi se čini da ako ne iskažemo svoje zahteve i predloge kada je protok informacija internetom u pitanju . ostaće nam samo da se borimo protiv uspostavljenih zabrana i ograničenja u suženom prostoru nečega što smo do poslednjih sedam dana svi zvali beskonačnim bespućima virtuelnog sveta komunikacije i informacije.

Kažu da je u ljubavi i u ratu - sve dozvoljeno, i u ovih sedam proteklih dana ima puno događaja koji daju za pravo toj izreci, ali meni je od toga važnije jedno drugo pitanje:

Šta će u budućnosti biti zaista dozvoljeno - na internetu?