Moj grad, otkupljivanje slobode

Moj grad, otkupljivanje slobode

1.februar, dan Novog Sada

Pre 266 godina, 1.02.1748., Novi Sad je dobio status "slobodnog grada" plaćanjem 95 000 forinti Mariji Tereziji za svoju slobodu da upravljaju sobom i gradom, da budu slobodni gradjani. 

Novac su skupili tadašnji žitelji Petrovaradinskog Šanca, trgovci, zanatlije, Nemci, Madjari,Srbi, Jevreji, Grci, Rusini, Jermeni, Cincari, svi zajedno, da bi dobili pravo vršenja samostalne sudske vlasti, ubiranje prihoda od pijaca, vašara, pivara i pecara, vodenica i mlinova u korist gradske blagajne kao i samostalno biranje lokalne uprave. Skoro pola Novosadjana su zanatlije, krajem XVIII veka ih je skoro 4000 od ukupno 8000 žitelja. Preživeli i zaboravljeni novosadski zanati, berberi, dunđeri, kolari, cimermani, abadžije, kapamadžije, šnajderi, ćurčije, kovači, čizmari, kujundžije, pekari, mesari, lecederi, voskari, užari, stolari, ...danas su još uvek sasvim vidljivi po starim ulicama i nastavljaju tradiciju zanatstva po novim delovima grada. 

Vredan svet. 

Novi Sad iz tog doba radi, razvija se, raste i veseli se i po čuvenim kafanama "Zeleni venac", "Bela lađa", "Kod tri krune"......Trgovine, pazari, gradske zabave, vašari, Dunavski park i zvona sa sedam novosadskih crkava, pet pravoslavnih i dve katoličke, kasnije i sa jednom od najlepših sinagoga.

Sve i svašta o Novom Sadu možemo čitati na raznim mestima, ali samo živeći ovde možemo posetiocima prikazati i pokazati koliko ga volimo. Samo živeći "po novosadski" možemo i jedni drugima graditi oazu pristojnosti, kulture i tradicije. Naši preci su svoju slobodu mudro kupili, na nama je da ih ne osramotimo nepoštovanjem slobode i to uživanjem u našoj raznolikosti i usvajanjem čuvene rečenice: "To?! Pa to se u Novom Sadu ne radi!" za svaku bahatost, primitivizam i nedostatak tolerancije. 

Kažu mi prijatelji "nije više kao nekada, kad smo hodali po žutoj kocki novosadskoj, mnogo je nekulture..", a ja odgovaram: "Pa, hajde da menjamo to!" Hajde da se vratimo kulturi "po novosadski", hajde da pokažemo da smo dostojni "elibertacije" iz 1748.

Hajde da dokažemo da je današnje vreme nasilja i male bezbednosti života u Novom Sadu samo kratka epizoda duge serije "života po novosadski" koji je građen i kroz takve epizode u prohujalim vekovima. Hajde da primitivcima, neznalicama i bahatim pojmarošima pokažemo da nije lepo sramotiti svoj grad nekulturom, nasiljem i omalovažavanjem tradicije Novog Sada. Možemo mi to.

Znamenite žene Novog Sada su posebna priča. Uvek prve, uvek posebne, uvek za čudesnu nijansu drugačije od svih drugih i nekako tako ženski zaboravljene i retko spominjane.

Ja se danas sećam i njih i otkupljene slobode i svih drugih bezimenih žena iz proteklih vekova čije su vredne ruke izgradile deo istorije moga grada. 

Zbog ženske slobode i ljudske slobode.

Zbog prava i slobode koju još uvek treba osvajati, kupovinom, dogovorom, razgovorom, radom, stavom, ponašanjem, polako ... brže ... na novosadski način ...