14. FEBRUAR

Šta god ko o današnjem danu mislio, ko god o njemu išta znao, s obzirom na poreklo i legende koje ga prate i koliko god se razlikovalo ime samog sveca kojem je današnji dan prvobitno  posvećen - simbol današnjeg dana kao praznika zaljubljenih je osvojio svet, nametnuo se i po metaforama koje ga prate je samo to - poseban dan za zaljubljene. Možemo ga praznovati, možemo mu se podsmevati, možemo ga kritikovati, možemo mu se radovati, možemo izigravati mudrice i mudrace smatrajući ga patetičnim, ali  - ne možemo promeniti činjenicu da je, takav kakav je, osvojio veći deo sveta i - legitimisao se kao proslava zaljubljenosti, sa svim pratećim ritualima koje zaljubljenost podrazumeva.

Meni se (naravno!) sviđa što jedan takav dan postoji i što je deo opšteg slavlja, ali mene ne treba uzimati za ozbiljno kad su ocene bilo kakvih praznika i praznovanja u pitanju - ja duboko verujem da je ceo život pokretni praznik i sve što me na to podseća dobrodošlo je i treba slaviti.

I uvek me razveseli kreativnost kojom se može ovakav jedan dan obeležiti, kreativnost kojom se, duhovito i meni zanimljivo, na način koji se "ređe sreće" napravi l` hommage raznim ćoškovima naših, ljudskih naravi koje pokazujemo i na današnji dan.
Jedna odlična internet stranica "COOL MATERIAL" ima svoju verziju 14. februara,  predstavljajući naše navike usađene u i oko ovog dana grafički i brojkama, sasvim zabavno.

Neizbežno je spomenuti kako je uobičajena primedba "odraslih i uozbiljenih ljudi" kako ovaj dan zaljubljenih i ne služi ničemu drugom nego opštoj komercijalizaciji, potrošačkom duhu i ogromnoj prodaji kiča raznih fela, a ako im se ponudi kakav (ikakav!) drugačiji "ljubavni sadržaj" (od poezije, preko literature do umetnosti bilo koje, ili do istinitih životnih priča) takođe će prezrivo odmahnuti rukom komentarišući kako "sve to nije za ozbiljne ljude, već za mladost-ludost i patetične žene i muškarce koji se ne ponašaju u skladu sa svojim godinama". Kao da postoje godine kad nije primereno osećati ili iskazivati ljubav.
I obavezno, kada u njihovom društvu iskažem svoje iskreno odobravanje postojanju praznika zaljubljenih kažu "e, sad si me razočarala!".
E?! I `ajde - nemo` da pričaš?!
Oni mene nikad ne razočaravaju, samo nikada i ne propustim da im dam "unsolicited advice" :
- uradi danas nešto lepo, dirljivo i patetično (bilo šta) nekome (bilo kome) do koga ti je danas (ili ikada) posebno stalo, priušti i sebi i tom drugom ljudskom biću jednostavnu radost pokazivanja iskrene emocije, ljudsko biće koje se lišava pokazivanja emocija nije ni mudrije ni bezbednije - ono je samo manje ljudsko...
(obično mi tada kažu da je takav "netraženi savet" detinjast i nezreo i da  ja ne znam šta je pravi život
a-aha, jes` paz` da ne znam)
Bilokakobilo, današnji će dan nekom proći u samolišavajućem mrštenju, nekome  u nezaboravnom doživljaju, nekome s poljupcima prvi put, nekome možda poslednji put, ali će malo koga (ako ikoga) ostaviti potpuno ravnodušnim.
I to je magija kojoj je i posvećen - čudu ljubavi.

Želim svima ugodan, zanimljiv i veseo 14.februar, "čašu vina, dah karmina" i malko više dobre volje za sve druge ljude nego svih drugih dana, "ne mož` da škodi i neće se baci".