Vrednost opozicije i cena vlasti

Vrednost opozicije i cena vlasti

Postoje dva načina da se nauči da opozicija ima vrednost, a da vlast ima cenu, postoji lakši i teži način da se to nauči, lakši (a ređi) je da se obe stvari nauče iz tuđih iskustava i iz istorije, teži (a češći) je da svako uči na sopstvenom iskustvu, ispočetka. Sistem „copy / paste“ ne postoji u društvenim procesima, mora se naučiti i raditi, prvim ili drugim načinom.

I svako ima izbor, slobodan, hoće li učiti prvim ili drugim načinom.

Biram prvi, jeftiniji je, jasniji, kraći i efikasniji od drugog.

Zašto opozicija ima vrednost?

Zato što je garant stabilnosti, otvorenosti, javnosti i kontrole sistema u svakoj demokratskoj državi, zato što je glas manjine,, kakva god ta manjina bila, koja ima obavezu da smisleno kritikuje, objašnjava i nadzire rad vlasti i koja ima pravo da glas opozicije bude saslušan, komentarisan, dostupan svima.

Zašto vlast ima cenu?

Zato što vlast nije moć nego odgovornost, a iskušenja koja vlast sobom nosi su uvek prevelika e da bi se moglo i smelo osloniti na ljudske karaktere i njihovu čvrstinu kojom će odoleti „izlivu vlasti u mozak“ i ne gledati vlast isključivo kao ničim ograničenu moć.

Ima li ičeg zajedničkog opoziciji i vlasti?

Ima. I to se lako vidi iz svih tuđih iskustava, vidi se ključni sastav „lepka“ koji drži na okupu i vlast i opoziciju i svako uspešno društvo u celini.

Poverenje.

Ključna stvar uspešnih, dijaloških društava. Kad opozicija zasluži i održava poverenje koje joj ljudi daju, ona stvarno ima vrednost, kada vlast počiva na međusobnom poverenju između građana, opozicije i rezultata svog rada, ona plaća mnogo manju cenu nego kada to ne čini, a društvo tada u celini napreduje.

Kad poverenja nema, opozicija nema vrednost, a vlast plaća cenu, samu po sebi i još važnije i značajnije prebaci cenu svog vladanja na cenu razvoja koju onda plaća celo društvo.

A ta je cena uvek visoka i predstavlja iznos zajedničke štete koju u nekom razdoblju plaćamo svi.

Ko je i šta garant da poverenje može biti uspostavljeno, negovano i trajno?

Pravna država- Vladavina prava. Zakoni koji služe ljudima, a ne vladarima, procedure koje su kulture u nekom društvu i time garantuju izvesnost, stabilnost i sigurno sklonište međusobnog poverenja koje je najsnažniji osnov razvoja.

Kad opozicija nema vrednost, onda vlast nema cenu, sve je dozvoljeno, sve je na prodaju i svega ima osim poverenja koje je jedina društvena vrednost koja je sasvim neprocenjiva.

Na svakom društvu s elementarnim slobodama i pravima je da napravi svoj izbor o načinu na koji će naučiti ove sasvim jednostavne i očigledne istine o tome šta je prava, neprocenjiva vrednost svakog uspešnog društva, šta je osnovni razlog zbog kojeg su uspešni. I da onda radi na tome da se takve vrednosti uspostave i da nikada ne prestaje da uči kako da takve vrednosti opstanu i traju.

Poverenje je krhka, a moćna stvar. Zadobija se i deli teško, a gubi lako, srećom nikad i nepovratno.