1000 SJAJNIH; MALIH STVARI
Neil Pasricha od 20.06.2008. na svom blogu koji se zove "1000 awesome things" beleži male, sjajne, uobičajeno neprimećene stvari, događaje, prizore, doživljaje i bića iz svakodnevice koje većina nas ne smatra ni posebnim ni dragocenim ni vrednim spominjanja (šta više i naprotiv - slepi smo za veći deo sa njegovog spiska "sjajnih, malih stvari"). Ipak, njegov blog je dokazao nešto sasvim suprotno - ITEKAKO su ljudi zainteresovani za sve te "male sjajne stvari". Dokaz je njegovih oko 25 miliona posetilaca i nagrada za "najbolji blog na svetu", nagrada koja je i njega (po sopstvenim rečima) zatekla prilično nespremnog. Usledila je i knjiga sa istom nazivom ("The Book of Awesome") i - uspeh izuzetne prodaje sa višenedeljnim mestom na samom vrhu. (30 nedelja)
Da obratimo pažnju na sve oko nas, da se potrudimo, učinimo napor da sitnice koje (mahom) predstavljaju naše navike, našu rutinu ili naše dnevne rituale, da sve to pokušamo da pogledamo "nekim novim očima", da pokušamo da im "dodamo" značenje za koje mislimo da i ne postoji, ustvari, da se radi o sasvim beznačajnim dnevnim događajima koji malo ili nikako mogu uticati na naš kvalitet života.
Postoji poznat efekat u psihologiji koji nosi naziv "JAMAIS VU" (nešto kao obrnuto od "DEJA VU" koje nam je svima, mahom poznato), dok ovaj efekat "nikad viđeno" predstavlja doživljaj koji osetite dok posmatrate nešto što ste svojim očima (i svim drugim čulima) spoznali nebrojeno puta u životu - do tog trenutka - i onda, odjednom vidite u tome nešto sasvim novo, nepoznato, dragoceno, neobično, nešto što je sve do tog trenutka "padalo na slepu mrlju".
Otprilike tako nešto nam nudi Neil Pasricha, sin doseljenika u Kanadu, čovek koji (naizgled) sa neverovatnom lakoćom priča o svojoj intimi i nudi drugima način da usvoje, dožive i prežive sve što život nosi, dnevno, decenijski ili za ceo život. Priča zanimljivo, deluje nepretenciozno i jednostavno.
Blog i knjiga su ga uveli u "uticajne krugove", predavače, govornike, ljude čiji se glas sluša, a ideje razmatraju ili "teraju na malko razmišljanja", a meni se čini da je najveći deo od načina na koji razmišlja potekao iz kulture iz koje su mu roditelji emigrirali u Kanadu, tragajući za boljim životom i dobrom budućnosti za sopstvene potomke.
Na prezentacijama koje drži on deli sopstveno iskustvo o tome kako se borio (i izborio) sa životnim nedaćama koje se ga snašle (napustila ga je žena, ubio se bliski prijatelj, ekonomska kriza unela teskobe, zebnje i neizvesnost, osećaj praznine, itd., sve slično što se dešava velikom broju ljudi).
Njegov način je bio da pokrene blog i da usvoji životnu strategiju koju sam naziva "3 A" - Attitude, Awarness, Authenticity. Na srpskom bi to valjda moglo kao "3 S" - Stav, Svest, SamoprihvatanjeSebe.
I stvar izlaže prilično jasno - promeniti stav o nedaćama, imati svest o šansama i prihvatati se takvima kakvi smo, živeti koriteći najbolje od onoga što smo nikada ne prestajući da poboljšavamo ono što (dobro) već u nama postoji. Uz to, Neil podseća na dragocenu kratkoću vremena koja nam je stavljena na raspolaganje.
Sve u svemu - sasvim zanimljivo.
Inače mislim da od tuđih iskustava ovakve vrste ljudi nemaju mnogo koristi, ali činjenica da je on dopro do tako velikog broja ljudi upućuje da u njegovoj poruci ima nečega vrednog i drugačijeg od većine sličnih takvih. Čini mi se da je to - nenametljivost, iskrenost, sposobnost da sve što ume ponudi na dlanu, pa sad - ako nekome pomogne, OK, ako ne - isto tako. Od svih sličnih knjiga, ova mi je najbilža do sada nenapisanoj knjizi o tome ŠTA sve treba raditi da bismo samo doživljavali neuspehe i nedaće, da bismo bili nezadovoljni sobom i svime i svačim drugim i da bi uspešno proćerdali vreme koje imamo na ovom "trećem kamenu od Sunca". Treba da se ponašamo potpuno suprotno od onoga što nam nudi Neil Pasricha, nešto kao "3 B" - BezStava, BezSvesti i BezSamoprihvatanjaSebe - neuspeh i nedaće zagarantovani!
Video traje petnaestak minuta i - vredi ga pogledati, pa ma šta posle mislili o njegovim idejama ili kakav god utisak ostavio, to neće biti izgubljeno vreme, garant.
3 comments:
paiz da nisu kloni, travke pobrljavke i ostalo...
nego, šta midliš o onom čiki što priča o practical wisdom i meni veoma zanimljivoj tezi: bend and create the ruleZ?
What we desperately need, beyond, or along with, better rules and reasonably smart incentives, is we need virtue, we need character, we need people who want to do the right thing. And in particular, the virtue that we need most of all is the virtue that Aristotle called practical wisdom. Practical wisdom is the moral will to do the right thing and the moral skill to figure out what the right thing is. So Aristotle was very interested in watching how the craftsmen around him worked. And he was impressed at how they would improvise novel solutions to novel problems -- problems that they hadn't anticipated. So one example is he sees these stonemasons working on the Isle of Lesbos, and they need to measure out round columns. Well if you think about it, it's really hard to measure out round columns using a ruler. So what do they do? They fashion a novel solution to the problem. They created a ruler that bends, what we would call these days a tape measure -- a flexible rule, a rule that bends. And Aristotle said, hah, they appreciated that sometimes to design rounded columns, you need to bend the rule. And Aristotle said often in dealing with other people, we need to bend the rules.
http://www.ted.com/talks/barry_schwartz_using_our_practical_wisdom.html
ps.
zaboravih: žamevu - priceless!
ja to opisujem kao ono kad na filmu gledaš neku mnogo dobru scenu u kojoj je protagonist bolno svestan, gotovo da dišeš zajedno s njim, a onda usred te scene shvatiš da tebi takvi trenuci promiču neverovatnom brzinom i poželiš da umeš da se odvojiš od sebe da bi svu tu lepotu i važno prigrabio i rukama i očima i svim čulima, uključujući i dušu.
žamevui - ne kao pandan dežavuima, već kao mogućnost novog kroz staro -uh, pa to je cela filozofija i sve vuče na positive attitude.
lepo, lepo.
nego, ja sad odgovorno tvrdim, da ukoliko nisu ni kloni, ni tr.pbrlj. ni ostala psihogeno-multipraktik ostvarenja malih tajni velikih majstora...onda mora da je,
da je,
goca: vanzemljak.
;)
htela da pišem o Barry Schwartz, pa nisam dobro ispalnirala vreme - ostoa za neki drugi put.
Inače - ta je prezentacija odlična i to ne samo za obrazovni sistem, odlična je za SVE sisteme, odnos između "strogih regulacija" i "praktične kreaqtivnosti" je sjajno objasnio. Kad stignem, napraviću par rečenica o tome, svakako.
JAMAIS VU je ređe pominjan efekt, zato sam podsetila na (čuveni) deja vu, koji je (ne znam zašto) svima mnogo zanimljiviji, ali "jamais vu" je ustvari mnogo koristan, ako ga postanemo svesni, tako ja mislim
p.s.
"vanzemljak" hi hi hi!
sviџa mi se
a još mi se više dopada taj tvoj nick "pebbleS" - mnogo lepo...
Post a Comment