SUZA, UZDAH, POLJUBAC
Leonard Cohen
Osim što se sasvim dokazivim i sasvim očiglednim čini da je "istorija ljudi istovremeno istorija traganja za srećom", postoje fini pesnici, pomalo melanholični muzičari kakav je
Leonard Cohen koji nas podseti da je ta istorija traganja za srećom istovremeno i izgubljeno vreme - traganja za utehom. Utehu ljudi pogrešno traže u velikim rečima,(ne)dokučivim "smislovima", ovostranim i onostranim tajnama, u verovanima ili ubeđenjima da "neko to odgore vidi sve", u nadi da sve to sa ljudima ima neki početak i kraj, nekakvu sredinu, zaplet i dramski rasplet koji sobom nosi odgovore na sva nemoguća i moguća pitanja, odgovore koji, sami po sebi, predstavljaju toliku željenu
utehu za kojom tragaju.
Pogrešno, kokanda, tako ponekad peva Leonard, a ja se slažem s njim.
Uteha se nalazi u sasivm malim stvarima, u kratkim trenucima koje ispune
"suza, uzdah, poljubac", pa ma zbog čega i ma kome krenula suza, oteo se uzdah i ma sa kim posle toga - podelili poljubac. Roditelji, deca, prijatelji, poznanici, ljubavnici, stranci, odsanjani, potpuno nedostupni ljudi, prizori i predeli koje čulima opazimo ili koje u sećanjima čuvamo, bilo ko i bilo šta što bude uzrok naše suze, povod našeg uzdaha i onda uteha našeg poljupca.
Za tim malim stvarima, za tim kratkim trenucima treba tragati ako tragamo za utehom, a ne i nikako za "velikim", značajnim, univerzalnim odgovorima koji se svima čine "na dohvat ruke", a uvek izmiču jer ustvari - ne postoje.Postoji samo "suza, uzdah, poljubac" i naša volja da za trenucima u kojima se to događa - tragamo, da se "ne pravimo" da nismo videli nečiju suzu, da nismo čuli nečiji uzdah, da ne znamo blagotvornu i utešnu snagu poljupca.
I - najčešće, ljudi propuštaju takve kratke trenutke, zagledani iznad, pored i mimo njih u neprovidan i nevidljiv prostor u kojem nema ničega osim njihovog sopstvenog očekivanja da će odnekuda, sama od sebe izroniti uteha koju su upravo i maločas - propustili.
Šteta.
No comments:
Post a Comment