TRAG SEKUNDE
Od svih mogućih odgovora na pitanje „šta smo mi ljudi, čemu sve ovo služi, ima li išta ikakvog smisla i da li taj naš život uopšte „radi“?“, mi ljudi najčešće izbegavamo onaj najočigledniji odgovor : MI SMO NAŠE VREME. Neki broj godina, dana, minuta, sekundi koje su nam „stavljene na raspolaganje“ da ih iskoristimo i potrošimo kako god nam volja i želja.
I svaka sekunda, potrošena, ostavi nam trag, želeli mi to ili ne, dragocen trag kao dokaz da smo živi i zdravi i da smo se i ovog jutra baš mi probudili, a 300 000 ljudi na planeti – nije, jer su iskoristili sve vreme koje jesu, a mi imamo na raspolaganju čitav jedan dan, još jedan ceo vremenski prostor da u njemu budemo.
I – šta ćemo da uradimo sa celim jednim danom?
Da se odmah ujutru setimo da smo mi – naše vreme.
Taj jutarnji sekund, taj sekund buđenja, za mene je sekund čistog uživanja, sekund koji napravi trag na čitavom danu i složi se na sve prethodne takve sekunde praveći mesto za sutrašnji jutarnji trenutak. U toj jednoj sekundi se odmah isplanira jedna druga dnevna sekunda, bar jedna u kojoj će moje vreme biti podeljeno sa nekim, na nešto dobro, jer – naše vreme je vrlo blagonaklono prema nama, naše se vreme umnožava kad se sa nekim deli, naše se vreme uvećava kad mu dodajemo kamate dobrog raspoloženja, a iznos te kamate na glavnicu vremena koje jesmo svako od nas određuje sam. Može da se položi i kao depozit, pa da se rezerve sekundi dobrog raspoloženja preuzmu kad su nam najpotrebnije.
Šta sve možeš da smisliš za jednu jutarnju sekundu?
Nečije ime, jednu nameru, jednu želju, jednu lepu reč, možeš da se setiš nečijeg rođendana, možeš da poljubiš nekog bez razloga, možeš da kažeš „ćao, Sunce!“, da pogledom na nebo „uhvatiš“ oblak ili trag aviona, možeš da dodirneš svoje pseto, da poskočiš bez razloga, da udahneš i izdahneš duboko, da u tišini popiješ gutljaj kafe, da zagrizeš jabuku, ….ma – svašta možeš tokom samo jedne jedine jutarnje sekunde.
Pa, što mnogi od nas propuštaju takve jutarnje sekunde, što ih mnogi od nas „bacaju neiskorišćene“, uludo, kao i da ne postoje, što mnogi od nas misle da te selunde i nisu tako važne i da se i ne može bog zna šta uraditi za samo jednu sekundu, što mnogi od nas misle da „vreme leti i život prolazi tako brzo“, a istovremeno smatramo da se to isto vreme i ne sastoji od sekundi u kojima se, ipak, svašta može učiniti, što mnogi od nas govore o „dobrim godinama“, a malo nas (ili skoro niko) govori o „dobrim sekundama“ ? Kao da mislimo da smo mi nešto mnogo važno i veliko da bi „stali u malene sekunde“. Jes`, paz` da nismo. Pa što onda omalovažavamo i preziremo te malecne dijamante vremena, te bisere od kojih smo napravljeni? Najverovatniji odgovor mi je : niko nas ne uči pravoj vrednosti jedne jedine sekunde, niko nam ne pokaže svu dragocenot najmanjeg delića vremena u kojem možemo biti MI, čineći nešto što nam dokazuje da smo živi i zdravi, da smo ljudi, da poštujemo vreme koje jesmo.
A svi smo sposobni za život i trag samo jedne sekunde, svi imamo poklonjeno umeće da sekundom obeležimo sve što jesmo, što bismo voleli da nismo i što bismo voleli da drugima budemo.
Lepota života u jednoj sekundi je neopisiva i neprocenjiva, jer nosi u sebi neizbrisiv trag one prve sekunde u kojoj smo napravljeni magijom života, a i ima buduće sećanje na onu poslednju sekundu koju ćemo proživeti.
Kad naučimo da živimo sekunde, naučimo da poštujemo sate, svoje i tuđe, naučimo da iskoristimo dan i da mu uvidimo neprocenjivu vrednost (uostalom – od toliko hiljada sekundi je napravljen!), naučimo da prepoznamo svu blagonaklonost koje naše vreme ima prema nama, naučimo da volimo svoje vreme, da mu budemo zahvalni što je odabralo baš nas da – budemo, jedno i zajedno.
Sekunda je čudo.
Pre nekoliko nedelja, lutajući internetom, naletela sam na tekst koji je napisala moja drugarica Gordana Kamenarović, glumica ovdašnja i tako sam saznala za projekat "365 lepih dana blog", kao deo projekta "BlogOpen" koji traje kroz i u internet zajednici (za njega znam od ranije) i cela ideja mi se - dopala. "Forsiranje reke optimizma", jednostavna pravila, razni ljudi koji bi svojim postovima svakodnevno "punili" stranicu "365 lepih dana" o čemu god zažele, a na osnovu jednostavnih pravila o 3600 karaktera udruženih sa željom da se - podeli nešto lepo...
Imala sam privilegiju poziva da napišem tekst za "365 lepih dana" i sada imam privilegiju da pozovem i druge da se pridruže ovom društvu, da se jave i svojim tekstom takođe učestvuju u "deljenju" lepih 365 dana.(klik na link za dodatne info, koga bude zanimalo da se pridruži ovom društvu dobre volje i zanimljivoj ideji...).
Ovaj tekst je moj doprinos...napisan sa posvetom i namenjen pisanju na ovom mestu.
No comments:
Post a Comment