O VELIKOM PETKU, BOJENJU JAJA I - RADOSTI
Umetnost farbanja jaja skoro pa da se razvila u poseban "pravac" kojim se bavi skoro svako, "umetnički pravac" koji je i ritualan i zabavan, nekad ima, a nekad nema baš mnogo veze sa razlozima zbog kojih se danas, na Velik Petak, to radi. Legenda kaže da je Marija Magdalena, ritualno, donela jaja, obična, na "pogreb" (jutro nakon polaganja Hrista u grob), a ona su se, sama od sebe obojila u - crveno.
Ona je razumela da je to poruka o moćima i čudima života nepobedivog i kao dokaz tih čuda - prenela je tu poruku dalje, odnela je crvena jaja na poklon rimskom caru Tiberiju i predala mu ih uz pozdravne reči koje govore u vaskrsnuću.
Ona je to uradila, a ne drugi sledbenici.
Taj deo mi se u legendi najviše sviđa.
(Imam drugarice koje bi ovde, sa dobronamernim podsmehom rekle "o, evo je opet kako tvrdoglavo veruje da su i u životu moguće ljubavi iz knjiga, legendi i literature". Verujem, naravno. Znam da je moguće, ne bi TE legende bile prepričavane, Šekspir i Bulgakov ne bi takvo šta opisivali da nije - moguće.
Moraš malko verovati u čuda i čarobnjake da bi ti se ona i dogodila
. )
I Rimljani su inače, ranije, imali običaj bojenja i poklanjanja ukrašenih, obojenih jaja, o njihovoj Novoj Godini.
Druge legende govore o tome da ovo "obožavanje" obojenih i ukrašenih jaja potiče iz zaboravljenih vremena i da slavi život koji jaje (po sebi) simbolizuje, da slavi novi, prolećni ciklus života koji uvek pobeđuje i stvara se iznova, da slavi radost ljubavi i kad je ona (ljubav) instinkt i kad je neutaživa potreba.
Danas se u mnogim kućama jaja boje raznim bojama, obojena ukrašavaju na različite načine, od čuvene "slike lista peršuna" na površini ocrtanog pri samom bojenju do voskom i krasnopisom crtanih ornamenata i celih slika na maloj zakrivljenoj površini jajeta.
Ima umetnika koji su izmislili čitave nove tehnike oslikavanja jajeta, a ima i onih slavnih Faberge jaja napravljenih od dragocenih metala i dragog kamenja, skupocenih i samo carskim kućama namenjenim kao ukras koji zamenjuje (valjda) "čuvarkuću", jaje koje se o svakom Uskrsu ostavlja da sačeka sledeći Velik Petak i novi ciklus bojenja i slikanja jaja.
Kako god bilo, ko god bio u pravu kad je priča o obojenim jajima u pitanju, jedno je nesporno - to je ritual prave, velike, istinske radosti za decu i odrasle.
....ili kad mi je (ODU RADOSTI) neko ovako prepeva:
Umetnost farbanja jaja skoro pa da se razvila u poseban "pravac" kojim se bavi skoro svako, "umetnički pravac" koji je i ritualan i zabavan, nekad ima, a nekad nema baš mnogo veze sa razlozima zbog kojih se danas, na Velik Petak, to radi. Legenda kaže da je Marija Magdalena, ritualno, donela jaja, obična, na "pogreb" (jutro nakon polaganja Hrista u grob), a ona su se, sama od sebe obojila u - crveno.
Ona je razumela da je to poruka o moćima i čudima života nepobedivog i kao dokaz tih čuda - prenela je tu poruku dalje, odnela je crvena jaja na poklon rimskom caru Tiberiju i predala mu ih uz pozdravne reči koje govore u vaskrsnuću.
Ona je to uradila, a ne drugi sledbenici.
Taj deo mi se u legendi najviše sviđa.
(Imam drugarice koje bi ovde, sa dobronamernim podsmehom rekle "o, evo je opet kako tvrdoglavo veruje da su i u životu moguće ljubavi iz knjiga, legendi i literature". Verujem, naravno. Znam da je moguće, ne bi TE legende bile prepričavane, Šekspir i Bulgakov ne bi takvo šta opisivali da nije - moguće.
Moraš malko verovati u čuda i čarobnjake da bi ti se ona i dogodila
. )I Rimljani su inače, ranije, imali običaj bojenja i poklanjanja ukrašenih, obojenih jaja, o njihovoj Novoj Godini.
Druge legende govore o tome da ovo "obožavanje" obojenih i ukrašenih jaja potiče iz zaboravljenih vremena i da slavi život koji jaje (po sebi) simbolizuje, da slavi novi, prolećni ciklus života koji uvek pobeđuje i stvara se iznova, da slavi radost ljubavi i kad je ona (ljubav) instinkt i kad je neutaživa potreba.
Danas se u mnogim kućama jaja boje raznim bojama, obojena ukrašavaju na različite načine, od čuvene "slike lista peršuna" na površini ocrtanog pri samom bojenju do voskom i krasnopisom crtanih ornamenata i celih slika na maloj zakrivljenoj površini jajeta.
Ima umetnika koji su izmislili čitave nove tehnike oslikavanja jajeta, a ima i onih slavnih Faberge jaja napravljenih od dragocenih metala i dragog kamenja, skupocenih i samo carskim kućama namenjenim kao ukras koji zamenjuje (valjda) "čuvarkuću", jaje koje se o svakom Uskrsu ostavlja da sačeka sledeći Velik Petak i novi ciklus bojenja i slikanja jaja.
Kako god bilo, ko god bio u pravu kad je priča o obojenim jajima u pitanju, jedno je nesporno - to je ritual prave, velike, istinske radosti za decu i odrasle.
Ta reč, radost, je baš - lepa reč.
Ja volim tu reč kad je u sebi izgovorim sa nečijim imenom .......ili kad mi je (ODU RADOSTI) neko ovako prepeva:
No comments:
Post a Comment