POLITIČKO I LIČNO

U "ranim radovima" aktivistkinja feminističkog pokreta napisana je teza da je "sve političko istivremeno i sve naše lično". S mnogo finih dokaza, teza prilično dobro "drži vodu" nezavisno od bilo čijeg stava o idejama i razvoju feminističkih pokreta širom sveta i lako ju je proveravati potpuno nezavisno od toga da li provere sadrže ili ne sadrže opise uloga i modela koje razna društva i države (odnosno politike) "propisuju" za žene, stvarajući tako najčešće okvir za direktne ili prikrivene diskriminacije žena u društvu.

Političko jeste lično, jer šta god koja i kakva politika imala kao "spisak odluka" koje donosi, svaka od tih pojedinačnih odluka (a naravno i sve one zajedno) dnevno utiču na naše lične živote, stvaraju našu realnu svakodnevicu i još važnije - većinom odluka koje bilo koja politika donosi danas - kreira se realnost u budućnosti, kreira se budućnost sama i za nas i za generacije koje dolaze. Političko je lično, jer svaka politička odluka proizvodi posledice koje ne moraju biti svima vidljive u trenutku donošenja takve odluke, ali su njen sastavni i neizbežni deo i mogu se izbeći samo ako se promeni politička odluka sama, nikako drugačije.

Političko je lično, sasvim i bez ostatka i jedino pitanje koje se postavlja je ono već čuveno koje je Černiševski postavio pre dva veka - "ŠTA DA SE RADI?" - s tom činjenicom koja tako očigledno oblikuje naše živote.

Jedan odgovor je sasvim lak, očigledan i jednostavan:

- svi moramo biti svesni činjenice koliko je sve političko istovremeno i lično pri čemu svi oni koji se bave politikom moraju naučiti da odole iskušenju da unose svoje "lično" u političko i da sve ono što u politici dožive kao "lično" znanjem i veštinama pretvore u "političko", jer slobodan izbor da se neko politikom bavi mora da podrazumeva svest o odgovornosti pri donošenju odluka kojima se kreiraju životi miliona ljudi (uključujući sosptvene živote onih koji se politikom bave). Drugim rečima - politika je posao koji je briga o drugima i to mora biti vidljivo u ponašanju onih koji se politikom bave.

Kad i ako to ne biva tako, kad i ako se lični doživljaji unose u politički rad, česta posledica bude izostanak bilo kakvog dijaloga, rasprave, debate, kritike ili analitike o tome kakve sve posledice na lični život mnogih će tek SUTRA davati odluke koje se donos DANAS u raznim političkim procesima i sektorima. Kad i ako se sve političko među onima koji se bave politikom doživljava kao lično, tada političke komunikacije ustvari i nema, ima samo "ad hominem" diskvalifikacija, omalovažavanja, prezira, niskih strasti, uvreda, netrpeljivosti sve do mržnje koja onda skoro potpuno parališe sve delove našeg "ukupnog političkog tela" čineći ga potpuno nesposobnim za bilo kakvo razumno ponašanje. I što je najgore - to se onda naziva "politikom", političkom borbom, političkom idejom, raznim eufemizmima, u bezuspešnom pokušaju da se licemerjem "zamenjenih naziva za politiku" opravda nešto neoprostivo - mogućnost da svi oni koji bavljenje politikom slobodno biraju, smeju da se bave samo samima sobom, svojim ličnim doživljajima jednih ili drugih, svojim ličnim emocijama i ličnim reakcijama na sve što bi pri njihovom radu moralo da bude političko, a ne - lično.

Svi oni koji se politikom ne bave (svojim slobodnim izborom, nije im profesija) su oni KOJIMA se ustvari politika bavi, svi oni imaju prava (i to je dobar red stvari) da svima drugima saopštavaju SVOJE LIČNE utiske o tome kako sve ono što je političko stvara njihovo lično, kako sve vrste političkih odluka utiču na njihovu svakodnevicu, na njihov lični prostor u kom mogu donositi svoje lične odluke.

Oni sve političko žive kao lično i imaju prava da to lično saopšte, dočim političari (ili bilo ko na javnim poslovima, u državnoj upravi) imaju obavezu da sve ono što dožive kao "lično" pretvaraju u - političko. I ako to ne umeju ili neće, da im onda nije dozvoljeno da menjaju suštinu politike, dozvoljeno im je samo da, koristeći pravo slobodnog izbora, menjaju svoju profesiju, jer - nisu za politiku ako je celu pretvaraju u lično.

Daću nekoliko primera zaista važnih političkih odluka koje su, tokom XX i XXI veka oblikovale sve naše LIČNO, sve živote par generacija koji bi izgledali sasvim drugačije da nisu donete baš te i takve - poliitčke odluke, kao ilustraciju kako JEDNA politička odluka nezaustavljivo oblikuje mnogo LIČNIH odluka, kasnije, u životima miliona ljudi :

1. Politička odluka o formiranju Kraljevine SHS oblikovala je skoro 100 godina života svih nas koji smo na tom prostoru živeli, realizovala je jednu političku "ideju o jugoslovenstvu" stvorenu decenijama ranije nego što su se stvorile okolnosti da ta ideja bude realizovana, dala je posledice po LIČNI život miliona ljudi (nezavisno od toga kakav je bio, ili je još uvek, lični utisak mnogih o toj odluci), drugim rečima - poliitčko JE lično

2. Poliitčka odluka o otklonu od politike tadašnjeg SSSR 1948. oblikovala je 50 godina života svih nas koji smo tu odluku onda živeli LIČNO, kroz niz posledica koje je proizvela (kao što je to slučaj i sa odlukom da živimo u jendopartijskom sistemu bez političkih, medijskih ili ekonomskih sloboda), drugim rečima - političko JE lično

3. Politička odluka o davanju prava glasa ženama (1946.), o davanju prava ženama na nasleđivanje, obrazovanje, zapošljavanje, prava na odlučivanje o rađanju, na ravnopravnost - iz korena je promenila LIČNE živote miliona žena, nepovratno menjajući dotadašnje modele ponašanja namenjenih ženama. (i te promene još uvek traju, "osvajanje" prava i pretvaranje ideja ravnopravnosti u stvarnost je još uvek predmet političkih ideja), drugim rečima - političko JE lično

4. Politička odluka o ratovima 1990. kojima se raspala bivša SFRJ, oblikovala je 10 strašnih godina kraja XX veka, sve živote nas savremenika te donete odluke, proizvela je užasne posledice na LIČNE živote miliona ljudi (ratovi nisu ni elementarne nepogode niti su neizbežni, o ratovima se donose - poliitčke odluke, tako je to kad se rat smatra "politikom koja se vodi vojnim sredstvima" ), drugim rečima - poliitičko JE lično

5. Politička odluka doneta na Samitu EU u Solunu 2003. ticala se pozitivnog odgovora svih EU lidera na zahtev Srbije da se pridruži EU i ta odluka oblikuje naše živote poslednjih 7 godina, poliitčkim pravilima i sredstvima koja se zovu "EU integracije", ta politička odluka proizvodi posledice u našim LIČNIM svakodnevicama i proizvodiće ih i u budućim decenijama (i važno je da se taj proces odvija tako što se zna ŠTA je političko, a ŠTA lično i ŠTA je čija odgovornost tokom posledica koje ova poliitčka odluka proizvodi), drugim rečima - političko JE lično

I postoje dve krupne greške koje u ovom procesu "političko je lično" danas čine poliitičari i dve krupne greške koje danas čine svi oni na koje se, posledicama, političke odluke odnose menjajući im lične živote.

Greške poliitčara (ljudi na javnim poslovima, u državnoj upravi, administraciji, zaposleni u sve tri grane vlasti):

1. "Nema veze što radim na mestu na kojem se brine o javnom interesu, ja mogu kako ja hoću i brinuću o svom pojedinačnom, a ne o opštem interesu, ljudi će svejedno glasati, ili ću se ja več nekako snaći" - greška jer se ne razume odluka doneta 2003, tom je odlukom takvo ponašanje ZABRANJENO i bez obzira što sprovođenje te odluke zahteva vreme i što je to proces, ta će odluka neminovno biti sprovedena, kao i uvek kad se jedna politička odluka donese.

2. "Nije TO (nešto, bilo šta) moj posao, nije moj posao da ispravim sve krive Drine..." - greška, jer JESTE, a nedostatak kontrole i odgovornosti za "neobavljen posao" je samo trenutna faza sprovođenja političkih odluka koje su donete, manir izbegavanja obavljanja poslova koji su političarima direktna nadležnost je pogrešan i biće postepeno uklanjan.

Greške onih kojima poliitičke odluke utiču na svakodnevni, lični život, svih nas koji živimo ravnajući se prema regulacijama koje su posledica političkih odluka:

1. "Ne mogu ja tu ništa da promenim, vidiš šta se radi..." - greška, jer odluke donete 2003. PODRAZUMEVAJU učešće građana u kontroli sprovođenja odluka i kontrolu javnosti u tome kako se brine o opštem ili javnom interesu, i to "podrazumevanje" će biti sprovedeno u život, ma koliko u ovoj fazi mnogima izgledalo kao potpuno "nemoguća misija", to je "podrazumevanje" samo jedna od posledica koja u sebi nosi neminovnost ostvarenja, jer je politička odluka o tome već doneta.

2. "Svi su poliitčari isti, politika je nečastan posao..." - greška (osim što je netačno), jer se takvim stavom "poklanja" prostor i vreme samo za one političare koji su skloni da svaki dan čine Grešku 1. koju sam navela i "naizgled usporava" sprovođenje posledica o ZABRANJENOM ponašanju ljudi na javnim poslovima, jer su vrste i karakteri ljudi u politici "šarene" i različite kao i u bilo kojoj drugoj profesiji, samo što taj skup ljudi donosi POLITIČKE odluke koje oblikuju naše LIČNE živote i zato zaslužuju našu posebnu pažnju i naš poseban oprez, jer im ta vrsta posla daje u ruke neverovatnu moć koaj ne sme ostati nekontrolisana.

I koliko god zamišljali ili se trudili da naše lične živote vodimo i kreiramo tako da ostanu "van domašaja" politike - to je jedna stvarno "nemoguća misija".

Sve naše lično istovremeno je i političko, jer živimo u zajednicama kojima politika svojim odlukama i regulacijama oblikuje i svakodnevicu i živote celih generacija. U nekim drugim zajednicama, na nekim drugim mestima, možda je moguće, ali ja govorim o SADA i OVDE.

Ne moramo se (a možemo) baviti svim dnevnim političkim događajima, ne moramo (a možemo) dnevno razmišljati o tome kako važne i velike političke odluke donete na drugim mestima, daleko od nas, proizvode neminovne posledice na naše lične živote, ne moramo (a možemo) tražiti prijatelje i drugove među poliitičarima, ne moramo se dopadati jedni drugima, ali moramo razumeti da političke odluke proizvode posledice po sve nas i da su sve te posledice LIČNE, u manjoj ili većoj meri, ali neizbežno - LIČNE.

Dozvoljeno je i slobodno (naravno!) "gađenje" nad politikom i odmahivanje rukom uz "ma, sve je to bezveze!" stav, pitanje je samo koliko i kako i da li uopšte time menjamo činjenicu da je "SVE POLITIČKO ISTOVREMENO i LIČNO". Nimalo. tako ja mislim.

Kada sam (od najboljih, svojevremeno) sticala početna i onda nastavila učiti znanja i veštine o tome kako se odoleva "ličnom" u politici, kako se strateški pridobijaju pristalice u politici za nesporno dobre ideje, kako se predlažu promene (kojima su ljudi uvek neskloni), tako da ljudi sami i jasno vide ŠTA ima u tim promenama dobro po njih, kako se slušaju ljudi i kako im se kaže da ih se čulo i saslušalo i kako im se objasni šta može da se uradi, a šta ne može sada jer zahteva vreme, kako se iskazuje iskreno uvažavanje za svakog drugog, različitog po bilo kom osnovu, kako se gradi dijalog u kojem ljudi nisu politički neprijatelji, već oponenti, suparnici u legitimnoj borbi ideja, kako se kreira realnost u kojoj je svima jasno da od mržnje, netrpeljivosti i netolerancije niko, ama baš niko nema koristi, i na kraju - kako sam razumela da sve to može da stane u par jednostavnih rečenica:

- Promene na bolje, dobrom političkom idejom i pravim strateškim planom, su uvek moguće, samo treba zasukati rukave i raditi, raditi, raditi,..

- Politika je posao koji je sav briga o drugim ljudima.

- Sve poliitičko je istovremeno i lično.

Dragocene LIČNE stvari koje sam naučila od svoje babe su glagoli kao što je "ljudovati" i imenica "ljudovanje", poslovice "podaj, a ne laj, pomogni, a ne zakeraj" i priča koja mi se čini dobrom za sva vremena o "skupljanju ljudskih pogleda i pažljivom slušanju i gledanju ljudi" i o obavezi da kad negde i nešto i nekome pogrešiš, grešku kažeš i lepo&ljudski&čovečanski zamoliš za oprost i izvinjenje. I da učenje nikada ne prestaje i da se nikada ne zaboravi da je vreme koje nam je poklonjeno ustvari sve što imamo i da ono (vreme) ima divnu osobinu da se umnožava i uvećava kada se deli s nekim, nama važnim.

Meni je sve to što me je baba učila oduvek ličilo i na - dobru politiku.