Ima u ljudima te volje za nasiljem, volje sapete kulturološkim obrascima, zabranjene zakonima i propisima, potisnute društvenim narativom koji se gradio hiljadama godina utiskujući ljudima "šta sme, a šta nikako ne sme" biti ponašanje zasnovano na volji za nasiljem, ima te strašne volje za nasiljem u naizgled pristojnim, zrelim, sabranim ljudima za koje inače nikada ne bismo pomislili da u sebi nose - volju za nasiljem.
Pa ipak, postoje konteksti u kojima sva ta potisnuta pojedinačna volja za nasiljem bukne u kolektivni zanos, oslobodi se kao arhetipsko zlo u drevnim bajkama i postane sveprisutno, legitimiše se brojnošću ljudi koji osete da se, odjednom, sme pokazivati volja za nasiljem, da se sme zagovarati "sloboda nasilja", da se sme širiti i prenositi gnev jer samo takvo ponašanje, zasnovano na volji za nasiljem donosi olakšanje, donosi i kolektivno i pojedinačno zadovoljstvo. Kao što verbalno nasilje ume da zabavlja i veseli ljude, čini im se bezopasnim po druge ljude, a zadovoljava njihovu potrebu da bar malo unutar sebe oslobode svu tu zabranjenu volju za nasiljem, vaskolikim.
I ne može se sa sigurnošću reći šta je i kad se dešava kontekst koji predstavlja "okidač oslobađanja volje za nasiljem", zna se pouzdano da će ponašanja zasnovanog na nasilju biti uvek u ratnim sukobima, konfliktima, tokom nasilnih protesta raznih grupa, često i prilikom velikih (ili bilo kakvih) sportskih događaja.
Ili da će oslobađanja volje za nasiljem biti unutar porodica koje neguju "pravo na nasilje" jednog člana porodice nad drugima, nasilja koje se odvija daleko od očiju javnosti i retko izaziva empatiju ili biva okidačem dodatnog oslobađanja volje za nasiljem, Volja za nasiljem se u tim slučajevima ogleda u opaskama tipa "mora da ga je nečim provocirala ..." ili "mora da ju je doveo do ludila ..." što je opravdavanje nasilja, a bilo koje nasilje može da opravdava samo sopstvena volja za nasiljem, jer je lista na kojoj se navode opravdani razlozi za nasilje - potpuno prazna.
Osim - samoodbrane, osim prava na poslednji apel kada tuđa volja za nasiljem nedvosmisleno ugrožava život moguće žrtve tog nasilja, Ali i tada, u slučaju samoodbrane, to pravo mora biti dokazano van svake sumnje.
Kad se oslobodi volja za nasiljem velikog broja ljudi ono postaje gotovo opipljivo, kao da ga se noktima može izgrebati iz vazduha i prostora u kojem, bučno i gnevno, traži smrt, traži osvetu, traži krv i "oko za oko zub za zub".
Zaborave svi da kad bi ta drevna predbiblijska poruka postala legitimna stvarnost, da bi ceo svet u par dana postao poluslep i krezub, sav svet.
Nasilje nikada nije pravda. Nasilje nije moć.
Kontrola volje za nasiljem - jeste moć, velika i s naporom stečena.
Anonimno nasilje, naročito okrutni zločini nad decom ili sasvim nemoćnima, udruživanje radi nasilja i zločina uvek izazovu reakciju - i ona je uvek verbalni izraz volje za nasiljem. Od verbalnog izraza, od verbalnog zanosa nasiljem velike grupe ljudi samo jedan korak treba do linča, do anonimnog kolektivnog novog nasilja.
Jer - nasilje rađa nasilje, to je proces koji daje neprekidnu moć beskonačnoj spirali zla koja nastaje nasiljem koje rodi novo nasilje.
Ljudima koji duboko potisnuto u sebi nose volju za nasiljem, jer znaju da je neprihvatljiva i zabranjena, ta se volja može oslobađati postepeno, huškanjem ljudi jednih na druge ili eruptuvno kad veliki broj ljudi oseti da je jedini odgovor na nasilje kojem su svedoci - neko novo nasilje.
A nikad nije.
Pa ipak, postoje konteksti u kojima sva ta potisnuta pojedinačna volja za nasiljem bukne u kolektivni zanos, oslobodi se kao arhetipsko zlo u drevnim bajkama i postane sveprisutno, legitimiše se brojnošću ljudi koji osete da se, odjednom, sme pokazivati volja za nasiljem, da se sme zagovarati "sloboda nasilja", da se sme širiti i prenositi gnev jer samo takvo ponašanje, zasnovano na volji za nasiljem donosi olakšanje, donosi i kolektivno i pojedinačno zadovoljstvo. Kao što verbalno nasilje ume da zabavlja i veseli ljude, čini im se bezopasnim po druge ljude, a zadovoljava njihovu potrebu da bar malo unutar sebe oslobode svu tu zabranjenu volju za nasiljem, vaskolikim.
I ne može se sa sigurnošću reći šta je i kad se dešava kontekst koji predstavlja "okidač oslobađanja volje za nasiljem", zna se pouzdano da će ponašanja zasnovanog na nasilju biti uvek u ratnim sukobima, konfliktima, tokom nasilnih protesta raznih grupa, često i prilikom velikih (ili bilo kakvih) sportskih događaja.
Ili da će oslobađanja volje za nasiljem biti unutar porodica koje neguju "pravo na nasilje" jednog člana porodice nad drugima, nasilja koje se odvija daleko od očiju javnosti i retko izaziva empatiju ili biva okidačem dodatnog oslobađanja volje za nasiljem, Volja za nasiljem se u tim slučajevima ogleda u opaskama tipa "mora da ga je nečim provocirala ..." ili "mora da ju je doveo do ludila ..." što je opravdavanje nasilja, a bilo koje nasilje može da opravdava samo sopstvena volja za nasiljem, jer je lista na kojoj se navode opravdani razlozi za nasilje - potpuno prazna.
Osim - samoodbrane, osim prava na poslednji apel kada tuđa volja za nasiljem nedvosmisleno ugrožava život moguće žrtve tog nasilja, Ali i tada, u slučaju samoodbrane, to pravo mora biti dokazano van svake sumnje.
Kad se oslobodi volja za nasiljem velikog broja ljudi ono postaje gotovo opipljivo, kao da ga se noktima može izgrebati iz vazduha i prostora u kojem, bučno i gnevno, traži smrt, traži osvetu, traži krv i "oko za oko zub za zub".
Zaborave svi da kad bi ta drevna predbiblijska poruka postala legitimna stvarnost, da bi ceo svet u par dana postao poluslep i krezub, sav svet.
Kontrola volje za nasiljem - jeste moć, velika i s naporom stečena.
Anonimno nasilje, naročito okrutni zločini nad decom ili sasvim nemoćnima, udruživanje radi nasilja i zločina uvek izazovu reakciju - i ona je uvek verbalni izraz volje za nasiljem. Od verbalnog izraza, od verbalnog zanosa nasiljem velike grupe ljudi samo jedan korak treba do linča, do anonimnog kolektivnog novog nasilja.
Jer - nasilje rađa nasilje, to je proces koji daje neprekidnu moć beskonačnoj spirali zla koja nastaje nasiljem koje rodi novo nasilje.
Ljudima koji duboko potisnuto u sebi nose volju za nasiljem, jer znaju da je neprihvatljiva i zabranjena, ta se volja može oslobađati postepeno, huškanjem ljudi jednih na druge ili eruptuvno kad veliki broj ljudi oseti da je jedini odgovor na nasilje kojem su svedoci - neko novo nasilje.
A nikad nije.
No comments:
Post a Comment