Danas, 21.06.2013 u 5:04 GMT, odnosno dva sata kasnije po našem, letnjem računanju vremena je - dan letnje dugodnevice, letnji solsticij.
Vreme letnje dugodnevice, solsticija, dana kada je noć najkraća, a obdanica najduža na "našoj" polulopti Zemlje ... dovoljno duga da odvojimo makar samo jedan sekund za "pogledati unaokolo sve živo i nebo i prirodu i uveriti se kako je nenadmašno lepo ..."
Dugodnevica je prastari, drevni, paganski važan praznik koji se oduvek obeležavao u danima "visokog Sunca" paljenjem vatri ("kresovi"), igrom u slavu žetve, a hrišćanski period ove dane oko ravnodnevice poklanja i Sv.Jovanu "mereći" tri dana "najvišeg Sunca" i "smeštajući" njegovo rođenje na 23/24.06., dok u danima oko decembarske zimske kratkodnevice, šest meseci kasnije, (dana najduže noći) tri dana tada "najnižeg Sunca" završavaju se obeležavanjem rođenja Isusa 25.12.
"Ivanjdan is celebrated on July 7, according to the Serbian Orthodox Church. Saint John (Sveti Jovan) is known by the name Igritelj (dancer) because it is thought the sun is dancing on this day. Among traditions are that girls watch the sunrise through their wreath, to become red as the sun, towards the evening in the heights, Ivanjske vatre (kresovi, bonfire) are lit, and dancing and singing takes place. It is a tradition for people to become Godfathers and blood brothers on this day, as John is a symbol of character and rectitude"
Animacija prikazuje kako bismo videli našu planetu tokom letnje dugodnevice, zimske kratkodnevice i prolećne i jesenje ravnodnevice.i na jednoj i na drugoj polulopti koju naseljavamo, oduvek.
Brojnost i dužina vremena kojom smo naseljavali severnu poluloptu, ta "slučajnost" da se severno od ekvatora razvijaju civilizacije "s većim uticajem" na interpretacije istorije, to pagansko i drevno, kasnije pretočeno u kulture, rituale, običaje i religije - dovelo je do toga da se ponekad čitava istorija našeg boravka na Zemlji pretvara u istoriju boravka ljudi samo - na severnoj polulopti.
Kada bismo mogli da nas viidmo sa Sunca, lako bismo uvideli koliko je to - sasvim svejedno ...
Ko slavi ove dane "visokog Sunca" slavi i sećanje na radost dolaska leta, slavi i Sv.Jovana paljenjem vatri, slavi darove žetve i - tople dane koji slede posle solsticija.
Nama, modernim ljudima, već odavno nije toliko važno koliko je hladno ili toplo napolju i na kom delu neba "stoji" Sunce, imamo grejanje, imamo hlađenja, imamo ćitavu civilizaciju koja živi "unutra", u zgradama, staništima i kućama koje su prilično izolovana od toga kakvo je i koje godišnej doba. Ali nekada nikako tako nije bilo, nekada, davno, davno, kad smo živeli "napolju, a ne unutra", mesto na kom "stoji" Sunce je bilo neobično važno. Od tih prastarih vremena ostalo nam je sećanje koje danas zovemo "osetljivost na vremenske prilike", boli nas glava, osećamo se umorno i depresivno ili se osećamo sveže, veselo i čilo tokom kakvog dana prijatnog vremena. Leto nam je vreme za odmore, putovanja, opuštanje, za radost uživanja u danima koji slede posle dugodnevice.
Kada bismo hteli da budemo pošteni - ne razlikuje se to tako mnogo od nekog našeg dalekog pretka koji je, recimo, u okolini današnjeg Novog Sada živeo pre, na primer 4000 godina. dane visokog Sunca provodio uz obale "visokog Dunava", na današnjoj petrovaradinskoj strani, jer je sa svoje leve strane, tada, Dunav umeo da dosegne nezamislivo daleko, razlivajući se slobodno preko pola Bačke.
Ali u danima kakav je današnji - i taj naš predak je znao da dolaze topli dani, da dolazi zrenje plodova, da se može samo uživati na Suncu koje je zvezda baš kao i sve druge, daleke, mnogo dalje od njega koje trepere noću, za vedrog letnjeg vremena, a - stalno su tu i sada kad ih Sunce svojim bleskom i jutarnjim pojavljivanjem iznad horizonta "baci u zasenak" i sakrije njihov daleki, večni, utešni sjaj.
I iznad tog istog Varadina izašlo je i jutros, videlo nas i jutros, obasjalo i ugrejalo i na prvi od tri dana svog "visokog stajanja". Započelo svoj letnji ples u čiju čast palimo vatre i simbolično puštamo kakav točak, kotur ili najokrugliji kamen koji nađemo da bi pokazali Suncu koliko se radujemo što se opet "zavrtelo" do dugih, lepih, letnjih dana kada ima svega što nam treba za - život.
Sunce nepobedivo i ljudi koji misle da su "gospodari vasione". Božanstveno kombinacija.
Vreme letnje dugodnevice, solsticija, dana kada je noć najkraća, a obdanica najduža na "našoj" polulopti Zemlje ... dovoljno duga da odvojimo makar samo jedan sekund za "pogledati unaokolo sve živo i nebo i prirodu i uveriti se kako je nenadmašno lepo ..."
Dugodnevica je prastari, drevni, paganski važan praznik koji se oduvek obeležavao u danima "visokog Sunca" paljenjem vatri ("kresovi"), igrom u slavu žetve, a hrišćanski period ove dane oko ravnodnevice poklanja i Sv.Jovanu "mereći" tri dana "najvišeg Sunca" i "smeštajući" njegovo rođenje na 23/24.06., dok u danima oko decembarske zimske kratkodnevice, šest meseci kasnije, (dana najduže noći) tri dana tada "najnižeg Sunca" završavaju se obeležavanjem rođenja Isusa 25.12.
"Ivanjdan is celebrated on July 7, according to the Serbian Orthodox Church. Saint John (Sveti Jovan) is known by the name Igritelj (dancer) because it is thought the sun is dancing on this day. Among traditions are that girls watch the sunrise through their wreath, to become red as the sun, towards the evening in the heights, Ivanjske vatre (kresovi, bonfire) are lit, and dancing and singing takes place. It is a tradition for people to become Godfathers and blood brothers on this day, as John is a symbol of character and rectitude"
Animacija prikazuje kako bismo videli našu planetu tokom letnje dugodnevice, zimske kratkodnevice i prolećne i jesenje ravnodnevice.i na jednoj i na drugoj polulopti koju naseljavamo, oduvek.
Brojnost i dužina vremena kojom smo naseljavali severnu poluloptu, ta "slučajnost" da se severno od ekvatora razvijaju civilizacije "s većim uticajem" na interpretacije istorije, to pagansko i drevno, kasnije pretočeno u kulture, rituale, običaje i religije - dovelo je do toga da se ponekad čitava istorija našeg boravka na Zemlji pretvara u istoriju boravka ljudi samo - na severnoj polulopti.
Kada bismo mogli da nas viidmo sa Sunca, lako bismo uvideli koliko je to - sasvim svejedno ...
Ko slavi ove dane "visokog Sunca" slavi i sećanje na radost dolaska leta, slavi i Sv.Jovana paljenjem vatri, slavi darove žetve i - tople dane koji slede posle solsticija.
Nama, modernim ljudima, već odavno nije toliko važno koliko je hladno ili toplo napolju i na kom delu neba "stoji" Sunce, imamo grejanje, imamo hlađenja, imamo ćitavu civilizaciju koja živi "unutra", u zgradama, staništima i kućama koje su prilično izolovana od toga kakvo je i koje godišnej doba. Ali nekada nikako tako nije bilo, nekada, davno, davno, kad smo živeli "napolju, a ne unutra", mesto na kom "stoji" Sunce je bilo neobično važno. Od tih prastarih vremena ostalo nam je sećanje koje danas zovemo "osetljivost na vremenske prilike", boli nas glava, osećamo se umorno i depresivno ili se osećamo sveže, veselo i čilo tokom kakvog dana prijatnog vremena. Leto nam je vreme za odmore, putovanja, opuštanje, za radost uživanja u danima koji slede posle dugodnevice.
Kada bismo hteli da budemo pošteni - ne razlikuje se to tako mnogo od nekog našeg dalekog pretka koji je, recimo, u okolini današnjeg Novog Sada živeo pre, na primer 4000 godina. dane visokog Sunca provodio uz obale "visokog Dunava", na današnjoj petrovaradinskoj strani, jer je sa svoje leve strane, tada, Dunav umeo da dosegne nezamislivo daleko, razlivajući se slobodno preko pola Bačke.
Ali u danima kakav je današnji - i taj naš predak je znao da dolaze topli dani, da dolazi zrenje plodova, da se može samo uživati na Suncu koje je zvezda baš kao i sve druge, daleke, mnogo dalje od njega koje trepere noću, za vedrog letnjeg vremena, a - stalno su tu i sada kad ih Sunce svojim bleskom i jutarnjim pojavljivanjem iznad horizonta "baci u zasenak" i sakrije njihov daleki, večni, utešni sjaj.
I iznad tog istog Varadina izašlo je i jutros, videlo nas i jutros, obasjalo i ugrejalo i na prvi od tri dana svog "visokog stajanja". Započelo svoj letnji ples u čiju čast palimo vatre i simbolično puštamo kakav točak, kotur ili najokrugliji kamen koji nađemo da bi pokazali Suncu koliko se radujemo što se opet "zavrtelo" do dugih, lepih, letnjih dana kada ima svega što nam treba za - život.
Sunce nepobedivo i ljudi koji misle da su "gospodari vasione". Božanstveno kombinacija.
No comments:
Post a Comment