Deset "zapovesti" razumne (racionalne, dobre) debate:
1. Ne napadaj čoveka, već argument koji čovek ima ( NE „ad hominem“)
2. Ne uvećavaj, ne interpretiraj namerno loše tuđi argument, e da bi ti bilo lakše da ga napadneš (NE „straw man fallacy“)
3. Ne upotrebljavaj male brojeve, malo podataka u cilju predstavljanja svega, objašnjenja svega (NE „hasty generalization“)
4. Ne pokušavaj da potvrdiš svoj argument samo pretpostavkom da ti je početna premisa isitnita (NE „begging the question“)
5. Ne upotrebljavaj tvrdnju da je nešto uzrok samo zato što se dogodilo ranije po redosledu događaja (NE „post hoc / false cause“)
6. Nikad ne redukuj svoj argument na samo dve mogućnosti (NE „false dichotomy“)
7. Nikad ne tvrdi nešto zbog sopstvenog neznanja, tvrdnja mora biti dokazano tačna ili netačna (NE „ad ignorantiam“)
8. Nikad ne zahtevaj dokaz od onoga ko postavlja pitanje o tvojoj tvrdnji (NE „burden of proof reversal“)
9. Nikad ne pretpostavljaj da „ovo“ sledi iz „onoga“ ili „ovoga“, ako ne postoji logička veza među njima (NE „non sequitur“)
10. Nikad ne tvrdi da, zato što je neka premisa popularna, („šrioko raširena“) zbog toga istovremeno mora biti i tačna (NE „bandwagon fallacy“)
Najkraće moguće, a jako dobar niz preporuka za dijalog i debate, u zagradama su engleski ili latinski nazivi koji pretragom, koga zanima, daju šira i podorbnija objašnjenja o tome zašto su ove "zapovesti" dobre i šta je ono što svakako treba izbegavati ako nam je do dijaloga i dobre debate stvarno stalo.
Dobar dijalog, a posle njega dobra debata je ona koja je - produktivna, sve ostalo (manje više) samo sebe učini neproduktivnim jer se bez elementarnog poštovanja ovih jednostavnih "zapovesti" pretvara u (najmanje) dva odvojena monologa koja ili gube svaki smisao ili su sami sebi svrha.
Potreban je samo mali napor, fokus na tok razgovora, pažljivo slušanje i uvažavanje i sebe i sagovornika i razna dobra čuda dijaloga mogu da se dogode.
1. Ne napadaj čoveka, već argument koji čovek ima ( NE „ad hominem“)
2. Ne uvećavaj, ne interpretiraj namerno loše tuđi argument, e da bi ti bilo lakše da ga napadneš (NE „straw man fallacy“)
3. Ne upotrebljavaj male brojeve, malo podataka u cilju predstavljanja svega, objašnjenja svega (NE „hasty generalization“)
4. Ne pokušavaj da potvrdiš svoj argument samo pretpostavkom da ti je početna premisa isitnita (NE „begging the question“)
5. Ne upotrebljavaj tvrdnju da je nešto uzrok samo zato što se dogodilo ranije po redosledu događaja (NE „post hoc / false cause“)
6. Nikad ne redukuj svoj argument na samo dve mogućnosti (NE „false dichotomy“)
7. Nikad ne tvrdi nešto zbog sopstvenog neznanja, tvrdnja mora biti dokazano tačna ili netačna (NE „ad ignorantiam“)
8. Nikad ne zahtevaj dokaz od onoga ko postavlja pitanje o tvojoj tvrdnji (NE „burden of proof reversal“)
9. Nikad ne pretpostavljaj da „ovo“ sledi iz „onoga“ ili „ovoga“, ako ne postoji logička veza među njima (NE „non sequitur“)
10. Nikad ne tvrdi da, zato što je neka premisa popularna, („šrioko raširena“) zbog toga istovremeno mora biti i tačna (NE „bandwagon fallacy“)
Najkraće moguće, a jako dobar niz preporuka za dijalog i debate, u zagradama su engleski ili latinski nazivi koji pretragom, koga zanima, daju šira i podorbnija objašnjenja o tome zašto su ove "zapovesti" dobre i šta je ono što svakako treba izbegavati ako nam je do dijaloga i dobre debate stvarno stalo.
Dobar dijalog, a posle njega dobra debata je ona koja je - produktivna, sve ostalo (manje više) samo sebe učini neproduktivnim jer se bez elementarnog poštovanja ovih jednostavnih "zapovesti" pretvara u (najmanje) dva odvojena monologa koja ili gube svaki smisao ili su sami sebi svrha.
Potreban je samo mali napor, fokus na tok razgovora, pažljivo slušanje i uvažavanje i sebe i sagovornika i razna dobra čuda dijaloga mogu da se dogode.
