Pre trinaest godina, jedanaestog devetog 2001. dogodio se događaj koji je potresao svet
Događaji samog 11.09. i kasnije su događaji koji su temeljito protresli naš svet i oblikovali istoriju za jednu celu ljudsku generaciju, ako ne i mnogo dalekosežnije.
Film o 9/11 rušenju kula još uvek nije snimljen, koliko znam, a naša vremena brzih, obimnih i svima dostupnih komunikacija su takva da o ovom tragičnom događaju postoji oblije zvaničnih izveštaja, vladinih i obaveštajnih analiza i istraga, dokumentacionog materijala, intervjua, istraživačkih tekstova i filmova, sve do raširenog projekta "Zeitgeist" koji zagovara ogromnu teroiju zavere u nedostatku sebi sasvim jasnih, prihvatljivih i nespornih odgovora na pitanje "kako je moguće da se dogodi 9/11?", dan posle koga više ništa nije isto, dan koji je duboko potresao temelje jedne moćne zemlje, ali i sve nas druge, manje ili jednako moćne trenutno na planeti.
Retko (ako ikako) se osvetljava jedan paradoks koji je meni bio tako očit i tog 9/11 pre trinaest godina kada smo gledali tragične udare aviona, rušenje kula i s nemim užasom razumevali da prisustvujemo činu smrti hiljada ljudi u direktnom televizijskom prenosu i da nam se pred očima odvija događaj koji će duboko i nepovratno - potresti i protresti svet.
Taj paradoks se sastoji u samom izboru mete terorista - "Svetski trgovački centar", "kule bliznakinje" koje su jedno od najinternacionalnijih mesta na svetu, koje sa Amerikom (kao pravom metom napada) ima veze utoliko što se nalazi adresom na njenoj teritoriji, sve ostalo čine ljudi iz celog sveta. Paradoks, jer ta činjenica oduzima osećanje o teroru uperenom samo na USA, ta činjenica omogućava da se doživi svaki tragični detalj kao teror prema bilo kome, bilo gde na planeti. Taj paradoks nije uspeo da mi bude "ublažen" ni avionskim napadom na zgradu Pentagona, ni sasvim jasnom porukom da se radi o napadu na USA, na želju da se terorističkim aktom uspostave potpuno nova "pravila igre" na međunarodnom planu.
A "ground zero", mesto udara koji je potresao svet je danas još uvek gradilište za šest novih nebodera i objekata koji po visini (i simbolici) nikako neće stići "kule bliznakinje", ali će ponovo postati mesto - svetske trgovine, to je sigurno.
Hoće li novi neboderi, novi izgled mesta udara, obnavljanje poslovnog i svakog drugog života na mestu udara uspeti da ublaže, izblede ili izmene doživljaje i sećanja na dan koji je potresao svet?
Ne verujem.
Udari i potresi ovakve vrste imaju tu osobinu da su - nepovratni, da prelaze u narativ i legendu, baš kao moćne prirodne katastrofe, s tim što je razlika ogromna, jer priroda ne nosi sobom nikakve "namere i planove" zla, uništavanja, smrti, mržnje, priroda se vlada po zakonima koji tvore vulkane, zemljotrese, cunamije, poplave, uragane, požare...sve vrste katastrofa, prirodnih tragedija i nesreća koje sobom nose i ljudske živote i imovinu i menjaju lice Zemlje u celini.
Ali - priroda nema izbor da li će se negde desiti kakva katastrofa koja će potresti celu planetu, a ljudi taj izbor - imaju.
I ponekad (na žalost, ne tako retko) ljudi biraju destrukciju, smrt, mržnju, uništenje svega što pred sobom vide kao simbol sopstvene tragedije.
Porodicama i prijateljima i bližnjima onih koji su izgubili živote pre trinaest godina, malo će šta drugo biti važno - osim tragičnog ličnog gubitka nekoga koga su voleli, strašnog gubitka nekoliko hiljada života u danu koji je potresao svet.
Taj je potres bio tako snažan da naš svet, po mnogim osama, vertikalama i horizontalama, još uvek - nestabilno treperi.
Interesantno je zamisliti kako će za 500 godina od danas izgledati civilizacijski narativ i legenda o ovom događaju, a možda možemo naslutiti ako pogledamo kako danas izgleda narativ o istom tom mestu, ali od pre 500 godina - na tom je mestu živela civlizacija koja već dugo ne postoji, u šumama, na zelenim ravnicama i bistrim vodama zajedno sa životinjama koje - takođe ne postoje. I to ne zato što su nestali u - prirodnim katastrofama, nestali su kroz mnogo dana "manjih potresa" koji su, ljudskom rukom izazvani, potresali samo taj deo sveta, baš kao što se i danas slični, "mali potresi" dešavaju širom planete, važni samo za taj deo, samo će tu, u tim delovima biti pamćeni i kroz narativ prenošeni sledećim generacijama.
Ali - 11.09.2001. je dan koji je potresao celu planetu i ostavio dubok ožiljak na savremenoj civilizaciji.
Kad podrobnije pogledamo lice te naše, savremene civilizacije, lako se daju primetiti i drugi, mnogobrojni, duboki i neizbrisivi ožiljci, nastali većinom - ljudskom rukom...
I na kraju - poznat i bizaran detalj, takoreći trivia celog tragičnog događaja - 911 je, naime, telefonski broj kojim se poziva i policija i razne druge hitne službe u slučaju dešavanja kakvog kriminalnog dela, kakve nesreće ili prirodne katastrofe. Identično se čita i datum koji je potresao svet - u USA se (većinski) datum piše tako što se prvo piše mesec, a zatim dan. Devet Jedanaest - brojke kojima je napravljena istorija. Podseća na naslov jednog drugog filma koji je snimo Alfred Hitckok - "Pozovi M radi ubistva" Klasik horora. Kao što je i 9/11 pre trinaest godina bio - dan horora.
Događaji samog 11.09. i kasnije su događaji koji su temeljito protresli naš svet i oblikovali istoriju za jednu celu ljudsku generaciju, ako ne i mnogo dalekosežnije.
Film o 9/11 rušenju kula još uvek nije snimljen, koliko znam, a naša vremena brzih, obimnih i svima dostupnih komunikacija su takva da o ovom tragičnom događaju postoji oblije zvaničnih izveštaja, vladinih i obaveštajnih analiza i istraga, dokumentacionog materijala, intervjua, istraživačkih tekstova i filmova, sve do raširenog projekta "Zeitgeist" koji zagovara ogromnu teroiju zavere u nedostatku sebi sasvim jasnih, prihvatljivih i nespornih odgovora na pitanje "kako je moguće da se dogodi 9/11?", dan posle koga više ništa nije isto, dan koji je duboko potresao temelje jedne moćne zemlje, ali i sve nas druge, manje ili jednako moćne trenutno na planeti.
Retko (ako ikako) se osvetljava jedan paradoks koji je meni bio tako očit i tog 9/11 pre trinaest godina kada smo gledali tragične udare aviona, rušenje kula i s nemim užasom razumevali da prisustvujemo činu smrti hiljada ljudi u direktnom televizijskom prenosu i da nam se pred očima odvija događaj koji će duboko i nepovratno - potresti i protresti svet.
Taj paradoks se sastoji u samom izboru mete terorista - "Svetski trgovački centar", "kule bliznakinje" koje su jedno od najinternacionalnijih mesta na svetu, koje sa Amerikom (kao pravom metom napada) ima veze utoliko što se nalazi adresom na njenoj teritoriji, sve ostalo čine ljudi iz celog sveta. Paradoks, jer ta činjenica oduzima osećanje o teroru uperenom samo na USA, ta činjenica omogućava da se doživi svaki tragični detalj kao teror prema bilo kome, bilo gde na planeti. Taj paradoks nije uspeo da mi bude "ublažen" ni avionskim napadom na zgradu Pentagona, ni sasvim jasnom porukom da se radi o napadu na USA, na želju da se terorističkim aktom uspostave potpuno nova "pravila igre" na međunarodnom planu.
A "ground zero", mesto udara koji je potresao svet je danas još uvek gradilište za šest novih nebodera i objekata koji po visini (i simbolici) nikako neće stići "kule bliznakinje", ali će ponovo postati mesto - svetske trgovine, to je sigurno.
Hoće li novi neboderi, novi izgled mesta udara, obnavljanje poslovnog i svakog drugog života na mestu udara uspeti da ublaže, izblede ili izmene doživljaje i sećanja na dan koji je potresao svet?
Ne verujem.
Udari i potresi ovakve vrste imaju tu osobinu da su - nepovratni, da prelaze u narativ i legendu, baš kao moćne prirodne katastrofe, s tim što je razlika ogromna, jer priroda ne nosi sobom nikakve "namere i planove" zla, uništavanja, smrti, mržnje, priroda se vlada po zakonima koji tvore vulkane, zemljotrese, cunamije, poplave, uragane, požare...sve vrste katastrofa, prirodnih tragedija i nesreća koje sobom nose i ljudske živote i imovinu i menjaju lice Zemlje u celini.
Ali - priroda nema izbor da li će se negde desiti kakva katastrofa koja će potresti celu planetu, a ljudi taj izbor - imaju.
I ponekad (na žalost, ne tako retko) ljudi biraju destrukciju, smrt, mržnju, uništenje svega što pred sobom vide kao simbol sopstvene tragedije.
Porodicama i prijateljima i bližnjima onih koji su izgubili živote pre trinaest godina, malo će šta drugo biti važno - osim tragičnog ličnog gubitka nekoga koga su voleli, strašnog gubitka nekoliko hiljada života u danu koji je potresao svet.
Taj je potres bio tako snažan da naš svet, po mnogim osama, vertikalama i horizontalama, još uvek - nestabilno treperi.
Interesantno je zamisliti kako će za 500 godina od danas izgledati civilizacijski narativ i legenda o ovom događaju, a možda možemo naslutiti ako pogledamo kako danas izgleda narativ o istom tom mestu, ali od pre 500 godina - na tom je mestu živela civlizacija koja već dugo ne postoji, u šumama, na zelenim ravnicama i bistrim vodama zajedno sa životinjama koje - takođe ne postoje. I to ne zato što su nestali u - prirodnim katastrofama, nestali su kroz mnogo dana "manjih potresa" koji su, ljudskom rukom izazvani, potresali samo taj deo sveta, baš kao što se i danas slični, "mali potresi" dešavaju širom planete, važni samo za taj deo, samo će tu, u tim delovima biti pamćeni i kroz narativ prenošeni sledećim generacijama.
Ali - 11.09.2001. je dan koji je potresao celu planetu i ostavio dubok ožiljak na savremenoj civilizaciji.
Kad podrobnije pogledamo lice te naše, savremene civilizacije, lako se daju primetiti i drugi, mnogobrojni, duboki i neizbrisivi ožiljci, nastali većinom - ljudskom rukom...
I na kraju - poznat i bizaran detalj, takoreći trivia celog tragičnog događaja - 911 je, naime, telefonski broj kojim se poziva i policija i razne druge hitne službe u slučaju dešavanja kakvog kriminalnog dela, kakve nesreće ili prirodne katastrofe. Identično se čita i datum koji je potresao svet - u USA se (većinski) datum piše tako što se prvo piše mesec, a zatim dan. Devet Jedanaest - brojke kojima je napravljena istorija. Podseća na naslov jednog drugog filma koji je snimo Alfred Hitckok - "Pozovi M radi ubistva" Klasik horora. Kao što je i 9/11 pre trinaest godina bio - dan horora.
